Koji bi građevinski materijali mogli nestati u budućnosti

Desetine zemalja širom svijeta već su zabranile upotrebu azbesta u građevinskom sektoru. Jeftin za ekstrakciju i rasprostranjen u prirodi, ovaj silikatni mineral je prirodno vlakno koje se koristi za proizvodnju rezervoara za vodu, izolacije, pregrade, pločice i dekorativne elemente. Njegova svojstva uključuju veliku fleksibilnost i visoku hemijsku, termičku i električnu otpornost, što ga čini naizgled idealnim materijalom. Međutim, postoje naučni dokazi koji povezuju izloženost azbestu sa nekoliko vrsta karcinoma ( kada se vlakna minerala talože u plućne alveole, ugrožavaju respiratorni kapacitet ). Slučaj sa azbestom pokazuje kako određeni građevinski materijali mogu iznenada ili ne – postati davna uspomena zbog svog negativnog uticaja.

Pored efekata na zdravlje, trenutno je pod pritiskom i upotreba materijala sa velikom potrošnjom energije ili onima napravljenim od rijetkih sirovina, jer stručnjaci pozivaju da se njihova upotreba smanji ili da načini njihove proizvodnje budu „zeleniji”. Kazna? Nestanak u bliskoj budućnosti, postajući još jedan na listi zabranjenih građevinskih materijala.

Pored ozloglašenog azbesta, postoje još neki materijali koji mogu izazvati trovanje ili su uzročnik određenih bolesti, a za koje su neke zemlje već donele strožiju zakonsku regulativu u pogledu njihove upotrebe. Na toj listi se nalaze:

Materijali koji loše utiču na zdravlje

• Boje na bazi olova: U obliku pigmenta, olovo je element koji se dodaje boji kako bi se ubrzalo njeno sušenje, povećala trajnost i otpornost na vlagu i koroziju. Iako je njegova primjena dozvoljena i dalje u nekim zemljama, on može izazvati ozbiljna oštećenja nervnog sistema i bubrega, kao i zaostajanje u razvoju kod dece.
• Formaldehid: Bezbojni gas jakog, karakterističnog mirisa koji je lako zapaljiv, a prisutan je u smolama u MDF-u i ivericama, kao i u mnogim drugim industrijama. Formaldehid može izazvati iritaciju kože, očiju, nosa i grla, a visoki nivoi izloženosti mogu izazvati neke vrste raka.
• PVC: Njegova široka primjena je u vodovodnim cijevima, a problem nastaje što ovaj materijal može osloboditi visoko toksične hemikalije kada se spali.
• Tradicionalni izolacioni materijali: Fiberglas i mineralna vuna, na primjer, mogu predstavljati neke zdravstvene rizike poput iritacije kože i respiratornog sistema. Osim toga, postoje i određene studije koje povezuju udisanje fiberglasa sa povećanim rizikom od raka pluća.

Materijali koji negativno utiču na životnu sredinu

• Ljepkovi i zaptivači na hemijskoj bazi: Pored negativnih uticaja na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru i zdravlje ljudi, ljepkovi i zaptivači na bazi hemikalija takođe mogu imati i značajan negativan uticaj na životnu sredinu, jer mogu oslobađati zagađivače vazduha, pa čak i zagaditi vodu tokom procesa proizvodnje. Pošto su uglavnom na bazi nafte, mogu i dodatno doprinijeti iscrpljivanju prirodnih resursa i degradaciji životne sredine.
• Asfaltne šindre: Asfaltne šindre na bazi nafte, koje su neobnovljivi izvori, široko se koriste u određenim regionima zbog niske cijene i adekvatnih performansi. Međutim ona sa sobom nosi i nekoliko negativnih uticaja na životnu sredinu, poput onih već pomenutih ali i formiranja urbanih ostrva zbog visoke apsorpcije sunčeve energije.
• Plastika ojačana staklenim vlaknima: Koristi se za proizvodnju ploča za popločavanje krovova, a može je biti i u dekorativnim panelima, toplotnim i izolacionim sistemima. Proizvodnja ovih materijala uključuje upotrebu mnogobrojnih hemikalija, koje oslobađaju veoma toksična isparenja i prašinu i tako doprinose emisiji gasova staklene bašte i klimatskim promjenama, a pritom nisu biorazgradivi.